Развод и родитељство; Болест звана – алкохолизам – како се носити са овим све чешћим изазовима

Поштовани родитељи,

овог пута за вас смо изабрали низ текстова  из пера психолога, породичних терапеута, специјалних педагога… Живот је пун изазова, изградити функционалну успешну породицу је један од њих. Међутим често се дешава да у тим напорима не успевамо, не сналазимо се. Шта и како када дођу ситуације: развода, куда ако се сусрећемо са повећаном конзумацијом алкохола од стране неког члана породице….

Ситуација развода претставља висок стрес, на скали стресних ситуација заузима 3. место. Брачни партнери повређени, изневерени, збуњени, често не умеју да се изнесу са личним емоцијама и најчешће не одвајају партнерску улогу од родитељске. Углавном се у овим ситуацијама заборавља да брачну заједницу можемо да растуримо, али да родитељи остајемо увек… Како се поставити после развода, како саопштити деци одлуку о разводу, када је прави тренутак да се претстави нови партнер…. Одговоре на сва ова питања можете наћи у тексту: Како после развода бити добар родитељ; аутор: Гордана Петронијевић, породичног терапеута и специјалисте за медијацију

Алкохолизам је болест, и то болест која по распрострањености заузима 3. место, одмах након кардиоваскуларних обољења и карцинома. Истраживање спроведено 2014. године на узорку од 1800 младих узраста од 15 до 30 година у Србији показује да:

    на питање да ли су конзумирали алкохол у претходних 30 дана 48,5% младих одговара потврдно. Проценат оних који конзумирају алкохол највећи је на територији Београда, потом Војводине, док се у другим регионима Србије тај постотак креће око 44% (Положај и потребе младих у Србији, NInamedia clipping, 2014.). Истраживање је потврдило оно што ми свакодневно уочавамо, а то је да се алкохо и цигарете највише конзумирају у средњешколском узрасту, а да после тога опада фреквенција конзумирања…

Како да знамо да ли се неко нама близак суочава са болешћу званом алкохолизам, зашто је средњошколски период највише на удару порока, која је улога породице, а која вршњачке групе у повећаној употреби алкохола можете прочитати у тексту: „Алкохолизам“, аутора: др. Жељка Бузуровић и Андрее Обрадовић, специјалног педагога

На линку испод можете прочитати препоручене текстове, али и низ других стручних текстова и савета

Весна Вићентијевић, школски педагог

http://solidarnost.org.rs/wp-content/uploads/Sv2013.pdf

Како се поставља дијагноза алкохолне зависности?

Према међународној класификацији болести Светске здравствене организације, дијагноза алкохолне зависности се поставља ако су 3 или више критеријума присутни у периоду од претходних 12 месеци:

а) јака жеља или нагон за пијењем

б) развој апстиненцијалног синдрома код престанка или редукције алкохола (Апстинентска криза је синоним за психичке и физичке реакције људи који су престали да користе одређене дрогеили алкохол од којих су постали зависни. Код појединаца се могу јавити симптоми као што су дрхтавица, бол у дигестивном систему, делиријум тременс, страх или напад панике, акутна анксиозност и нагла промена расположења. Јачина и дужина трајања апстиненцијалног синдрома зависи од врсте дроге која се злоупотребљава, дужине употребе, количине која је коришћена и брзине којом се особа зависник ње лишава) код престанка или редукције алкохола

в) губитак контроле над количином попијеног алкохола или дужином његовог узимања

г) развој толеранције, односно повећање количине алкохола да би се постигао првобитан ефекат, или смањени ефекат упркос узетим редовним количинама алкохола

д)већи губитак времена за набављање, употребе и опоравак од ефекта узетог алкохола, и осиромашење социјалног понашања

ђ) немогућност прекидања узимања упркос сазнању о постојању негативних психичких и физичких последица алкохол

Share Button