Родитељски кутак – Како изаћи са негативним понашањем код деце

За почетак смо изабрали тему која попут каменчића у ципели жуља већину родитеља – а то је како изаћи на крај са негативним понашањима код деце.

Без обзира на узраст детета – да ли је ваше дете трогодишњак који се баца у радњи јер му нисте купили играчку; или је прваче које одбија да уради домаћи задатак; можда седмак који почиње да крши правила понашања у школи и изазива ауторитете или средњошколац који касни у школу, бежи са часова – нека правила су универзална у регулисању непожељних понашања. Комбинација која даје успех је: много љубави и јасне границе, преведена на језик свакодневног живота ова формула подрзумева: у првом делу – сталну подршку, пажњу, квалитетно проведено заједничко време (излети, партија шаха, заједнички хоби…), укључивање детета у обавезе у кући и око куће а у складу са узрастом. Јасне границе су појам који се често користи у педагошко-психолошком речнику и када је реч о васпитању, а подразумева да су правила понашања јасна и доследна – зна се шта је дозвољено, а шта не и правила важе за све у свим ситуацијама….  Детаљније и конретније препоруке шта и како са негативним понашањем код деце можете прочитати у тексту који следи.

Весна Вићентијевић

Школски педагог

Како изаћи на крај са негативним понашањем деце

 

Да ли ваше дете закашњава у школу, туче се са вршњацима или вас излуђује упорним захтевима док сте у посети пријатељима или сте заједно у куповини? Да ли сте помислили у себи: Пребићу га; Никада га више нећу повести са собом и слично? Али постоји нада. Да би сте били успешан родитељ, морате да будете добро наоружани низом вештина за дисциплиновање, а све оне се прво примењују у кући. Ако вам је звоцање и грдња једини метод, а правила понашања уводите тек када вас дете изнервира – лоше ћете проћи. Добар однос између родитеља и детета у коме одрасли настоје да препознају и изађу у сусрет дететовим потребама и утврде шта изазива његове пожељне и непожељне реакције јесте основ васпитања. Тај квалитетан однос размене се изграђује, при чему се путем пажње, похвале и подршке успоставља поверење. Уколико омаловажавамо дете и често га физички кажњавамо, оно ће изградити негативну слику о себи, почеће да туче и вређа вршњаке, а када порасте и саме родитеље. Дете треба третирати са поштовањем и уважавањм, да би научило да се конфликти не решавају љутњом и агресијом, већ разговором. Одрасли су склони да претпоставе да се лепо и позитивно понашање деце подразумева, а да у васпитавању треба да буду усмерени на препознавање и кажњавање негативних реакција. Важно је да родитељ научи да препознаје и награђује добро понашање и помаке код детета, и да не акцентује само оно што је лоше. То је лакше рећи него учинити, посебно када је реч о агресивном детету, које провоцира осећање беса и фрустрације код родитеља и наставника. Чак и када је дете тешко за васпитавање, морамо га наградити пажњом и похвалом, сваки пут када се понаша неагресивно и када је сарадљиво. Одрасли морају међу собом да се договоре која су пожељна, а која непожељна понашања у кући. Јасна и отворена комуникација са недвосмисленим порукама између родитеља и деце, унапређује и доприноси успешном родитељству. Агресија деце се јавља као одговор на стрес и фрустрацију и има сврху да присиљава околину да дете добије оно што жели. Деца појачавају агресивно понашање и када су изложена моделима кји се понашају вербално или физички агресивно – зато као родитељи треба да будемо неагресивни узори. Поред тога, дете треба заштитити од агресивних вршњака и неадекватних, насилних садржаја који се нуде путем телевизијског програма. Свако дете повремено испољава негативна и агресивна понашања: шутира, гризе, краде, говори ружне речи, немарно је или деструктивно према стварима, има нападе беса или хистеричног плача… Када се ова понашања испољавају у дужем временском периоду, често и интензивно, реч је о поремећају понашања. Многи родитељи који не могу да контролишу дете и његову агресивност, верују да професионалци могу да га поправе, користећи неке моћне терапијске методе. Неки се, опет, осећају беспомоћно и мисле да ништа не може да се учини. Истина је да се може изаћи на крај са непожељним понашањима деце, али, то захтева стрпљење, истрајност и систематичну примену васпитних метода. ДЕТЕТУ ЈЕ ОД РОДИТЕЉА ПОТРЕБНО ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ КОЛИКО И ЉУБАВИ И добро и лоше понашање се ојачавају награђивањем. Позитивно понашање детета треба награђивати брзо и често, а користити благе казне за ублажавање и елиминисање лошег понашања. Сувише строге казне су контрапродуктивне. Кориговање дететових образаца понашања не сме се одлагати, као што треба и избегавати да се несвесно поткрепљује лоше понашање. Прихватљиво понашање детета се поткрепљује на следеће начине:

– Непрестано подржавати и награђивати дететово добро понашање,

– У почетној фази испољавања, активно игнорисати негативно понашање,

– Пошто се непожељно понашање препозна и осуди, понудити алтернативу и наградити позитивно алтернативно понашање,

– Помоћи детету да успостави и увежба пожељно понашање,

– Користити правило – пошто одрадиш своје обавезе, можеш да се играш или радиш

– Дати добар пример детету

– Треба бити организован родитељ.

Бранка Радојевић, психолог

Share Button